Finansije i Osiguranje - Srbija

Povratak na "zlatni standard" svetskih valuta?

Današnji iznenađujući predlog predsednika Svetske banke Roberta Zelika za uvođenje modifikovanog globalnog "zlatnog standarda", koji bi predstavljao smernicu za formiranje kurseva vodećih svetskih valuta i doveo do stabilizacije deviznih tržišta, naišao je na hladan prijem kreatora politike, dok mnogi analitičari sumnjaju da bi ta ideja mogla biti sprovedena zbog praktičnih poteškoća.

Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Žan-Klod Triše je izjavio da zvaničnici centralnih banaka širom sveta nisu na današnjem sastanku Banke za međunarodna poravnanja u Švajcarskoj razmatrali mogućnost povratka na zlatni standard.

"Koliko se ja sećam, takvu ideju je davno izneo Džim Bejker kada je bio američki ministar finansija osamdesetih godina prošlog veka. Nemam nikakav komentar na taj predlog", rekao je Triše na jednoj konferenciji za novinare.

Sistem zasnovan na sirovini 

Jedan zvaničnik vlade Nemačke, koji je želeo da ostane anoniman, ukazao je da je Zelik u pravu kada brine što valutni kursevi postaju preterano podložni vladinim ćudljivim prohtevima, ali je dodao da je ideja o novom zlatnom standardu nepraktična.

"Dijagnoza koju daje Zelik je tačna: monetarna politika postaje preterano ispolitizivana. Taj sistem, kao takav, ne funkcioniše dobro", rekao je taj zvaničnik.

On je, međutim, dodao da ne bi bilo praktično koristiti savremene instrumente monetarne politike u sistemu koji je "zasnovan na sirovini čiju raspoloživost diktiraju prirodni uslovi".

Borba za više investicija

Analitičari ukazuju da bi bilo veoma teško uvesti bilo kakav novi zlatni standard delimično zato što su svetske isporuke zlata ograničene i da možda ne bi mogle da idu u korak sa ekspanzijom globalne trgovine i isporuka novca.
"U budućnosti, to bi moglo biti nešto o čemu bismo mogli razmisliti, ali to se neće desiti u narednom kratkoročnom periodu", ukazao je analitičar Ong Ji Ling u kompaniji "Filip fjučers" u Singapuru.

Cena zlata gotovo da nije reagovala na taj predlog Zelika. Danas je u jednom trenutku odskočila na rekordni maksimum od 1.398,35 dolara za finu uncu, podstaknuta zabrinutošću zbog trenda slabljenja dolara nakon prošlonedeljne odluke američke Uprave federalnih rezervi o nastavljanju otkupa vladinih obveznica radi povećanja ulivanja novca u američku ekonomiju.

Mada taj Zelikov predlog, iznet u autorskom članku, objavljenom u današnjem izdanju "Fajnenšel tajmsa", ne predstavlja ni politiku SAD, ni Svetske banke, on može biti odraz veće otvorenosti Vašingtona za neki oblik međunarodne valutne saradnje nego što je bila u poslednje dve decenije. 

"Dolar gubi značaj , naročito s usponom azijskih ekonomija, zbog čega bi mogao biti potreban neutralan orijentir. Zlato, u svetlu nedavnih neizvesnosti, pokazuje svoju vrednost", rekao je analitičar za sirovine Mark Pervan u kompaniji ANZ.

Valutni rat nije zaustavljen

Zelik je ukazao da bi bilo potrebno vreme za razvoj nekog novog monetarnog sistema i da bi on trebalo da bude deo jednog paketa pristupa, uključujući moguću izmenu propisa Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) radi preispitivanja politike vezane za kapital i tekuća plaćanja i povezivanje monetarnih odredaba MMF sa obavezama u okviru Svetske trgovinske organizacije.

Ove preporuke Zelika pojavile su se pred sastanak šefova grupe 20 najrazvijenijih zemalja i država sa privredama u naglom usponu (G20) u Seulu, na kojem će biti predložena nova rešenja za konflikte oko vrednosti svetskih valuta.
Ministri finansija G20 na sastanku pred taj samit nisu uspeli da stave tačku na pokrenut "valutni rat".